Doing what I know best: playing stupid!

U jednoj dalekoj šumi, živio jedan čiko. Pomalo ružan, pomalo gluh, živio je sam u kolibici u srcu Crne šume. I tako godinama. Dok mu jednog dana nije dopizdilo te on spakova ono malo stvari što je mogao ponijeti i zaputi se prema najbližem selu. Tamo dođe i ugleda čudo pred sobom. Čitavo selo, pa čak i oni najmlađi, goli plešu oko vatre. S obzirom da je oduvijek bio pristojan čovjek on pokri oči rukom i krenu prema kapiji. Kad tamo čuvar- obučen. Kakva li je njegova velika radost bila. On upravi pogled k njemu i upita ga:

"A sinko, deder reci mi, kakvu oni tamo vragoliju izvode? Čini mi se ko’ da su svi pomahnitali!"

"Ma jok" odgovori čuvar "To vam oni slave što su ubili jednog člana sela."

"Ah. A što ga, bolan, ubiše?"

"Kleo se ocem da može učiniti da kiša padne?"

"I? Šta je bilo?"

"I pala je."

"Pa što ga ubiše?"

"Jer se pravio pametan."

Poruka dana: budi glup!!!

Komentariši